21.8 C
Belgrade
15.9 C
Zagreb
18 C
Sarajevo
17.09.2021.

Olimpijska disciplina – biti medijski pismen!

IZDVAJAMO

 

Mnogo se priča, malo se tumači! Sposobnost zdravog rasuđivanja, svakodnevno iščezava na osnovu medijskog uticaja i medijasfere. Pokušaj da nas ukalupe, preobrate i odgurnu na istu stranu, sve je jači, a videti istinu naspram manipulacije, sve je slabije.

Kako biti medijski pismen i prepoznati granicu između realnog i virtuelnog sveta? Kako da budemo aktivni i kritički orijentisani, a ne pasivne marionete medijskog sadržaja? Kako etički ispravno koristiti medije, kritički analizirati i odstraniti loš sadržaj od dobrog?

 

 

Plivanje u digitalnom svetu nekontrolisanog sadržaja i biti medijski pismen, danas je postala olimpijska disciplina – veština koju retki poseduju. Da ne uzimamo u obzir da se većina i ne trudi da se medijski opismeni. Tako danas imamo društvo u kojem mladi idu ka tome da su sve više izloženi manipulativnim sredstvima, sve manje koriste svoje percepcije, sve su manje samostalni i sve nestabilnije slike imaju o sebi. Uticaj rijaliti programa, političkih vesti, širenje lažnih tabloidnih naslova, instagramskih srećnih trenutaka…sve same izmaglice koje realnost pretvaraju u sajber-prigušeni prostor u kojem je sve skučenije, sve zamršenije i dramatičnije. Po nas, po društvo, po kulturu.

 

 

Prema indeksu medijske pismenosti (Open Society Institute, Sofia), koji meri potencijalnu otpornost na post –  istinu, lažne vesti i njihove posledice, Srbija se nalazi na 29-om mestu od 35 testiranih zemalja. Otpornost ravna znaku pitanja. Nekoliko zaključaka na osnovu indeksa su: sve manje ljudi sagledava kritički stvari, većina je podložna pritisku informacija – ne može da ih procesuira, slepo se prate i ne proveravaju činjenice svih izvora. U ovakvom društvu istina se teško razdvaja od manipulacije. Zahvaljujući moći koju imaju mediji, ovo neraspoznavanje postalo je globalni svetski fenomen. Mediji osiromašuju svojim negativnim uticajem kvalitet kulturnog prostora gradeći na jedan destruktivan način isti.

 

 

Da bismo bili medijski pismeni i da bi bili zaštićeni od bilo kakve zloupotrebe sadržaja koji nam se nabacuje, moramo pre svakog zaključka razmisliti i potražiti još relevantnih izvora. Da li treba da verujemo u nešto što nam drugi serviraju na prvu loptu? Upravo zbog toga, potrebno nam je više izvora. Takođe, kako bi smo bili medijski pismeniji i znali da razdvojimo dobar sadržaj od lošeg, možemo se konsultovati sa ljudima koji su kompetentniji od nas za neku oblast. Razmišljajte i sami kritički zaključujte, radite po sopstvenoj proceni, ali tek onda kada do informacija dođete iz relevantnih izvora. Kulturni identitet svakodnevno se narušava (ne)kulturom koja je svuda oko nas. Poenta medijskog opismenjavanja je da mi iskoristimo medijasferu na pozitivan i kulturan način, a ne ona nas!

 

 

„On nije menjao mišljenje, mišljenje se samo menjalo u njemu, neprimetno i bez njegovog znanja. Uostalom, nije ni birao svoje političke ideje, one su došle k’ njemu, spontano, isto onako kao što je, umesto da bira šešir ili odelo koje će nositi, spontano oblačio ono što su svi nosili.” (iz romana „Ana Karenjina”)

 

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Pinterest

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije