8 C
Belgrade
4.5 C
Zagreb
11.6 C
Sarajevo
26.10.2021.

Zašto je naš mozak u neraskidivoj vezi sa fizičkom aktivnošću?

IZDVAJAMO

 

Neodoljive su mi činjenice o tome kako mozak funkcioniše, šta ga izaziva, šta ga stimuliše, a šta teroriše. Posebno me privlači činjenica da sami sebe možemo da podmladimo uz pomoć mozga, ukoliko naučimo da na pravi način koristimo njegove moći.

U stanju mirovanja ljudski mozak troši dvadeset posto telesne energije, a zamislite onda koliko troši u procesu vežbanja i kakve benefite ostvaruje. Hajde da vidimo neke od razloga zbog kojih treba da razmislimo o delotvornosti vežbanja. 

 

 

1.Moždane ćelije rastu. Veoma je važno održati ćelije aktivnim jer se tokom života one smanjuju, oštećuju, ali i obnavljaju. Proces neurogeneze, regeneracije neurona (ćelija) od izuzetne je važnosti za naš nervni sistem, i sam proces nam omogućava rađanje novih ćelija tokom života. Aktivne nervne ćelije zahtevaju više kiseonika i glukoze, a vi im vežbanjem to obezbeđujete, dok sa druge strane, manjak kiseonika, usmerava manje krvi u podrčja aktivnosti, i na taj način neke od ćelija umiru.

2. Hipokampus raste sa drugoročnim vežbanjem. Hipokampus je područje mozga u kom se stvaraju nove nervne ćelije, a koje je zaduženo za naše pamćenje i upijanje informacija. Istraživanja su pokazala da širenju ovog dela našeg mozga i očuvanju od mnogobrojnih bolesti i napada na naš nervni sistem, doprinosi brzo hodanje tri puta nedeljno. Posle godinu dana intezvinih šetnji, ovaj deo mozga može biti uvećan za čak 2%. Fascinantno, priznaćete!

 

 

3. Vežbanjem mozak oslobađa dopamin. Dopamin je jedna od najzanimljivih hemijskih supstanci koju možete da aktivirate u svom telu vežbanjem. Luči se u delu mozga koji se zove hipotalamus, u trenucima sreće, nagrade, satisfakcije, zadovoljstva. Kada vežbamo, lučimo prirodnim putem veće količine dopamina, i upravo onaj osećaj letenja koji osećate posle treninga, opisuje nam ovaj proces. Zanimljiv je podatak da kada ga nema dovoljno u mozgu, sumnje u sebe se javljaju, samopouzdanje nam je niže, a osećaj uspavanosti neprestano nas prati. 

4. Oslobađa se serotonin- „hormon sreće“. Ovaj hormon zadužen je za celokupno raspoloženje i zdravlje našeg sistema. Reguliše centralni nervni sistem, trombocitima i digestivnom traktu koji reguliše varenje. Kada nedostaje telu javljaju se emocionalni problemi. 

 

 

5. Oslobađa se endorfin. Velike koncentracije endorfina proizvode osećaj zadovljstva, euforije, a smanjuju se fizički i psihički bol. Prema istraživanjima, u trenucima stresa, pojačanoj želji za čokoladom, treba prvo poći od toga da se ne luči u organizmu dovoljno endorfina. 

6. Noradrenalin se oslobađa i usmerava se pažnja, percepcija i motivacija. Noradrenalin je hormon stresa, koji priprema organizam za borbu u okruženju ili bežanje od kritičnih situacija. 

 

 

Nema sumnje da ćete posle ovih šest činjenica priznati da su prednosti fizičke aktivnosti  dovoljan razlog da već sad započnete sa šetnjama ili nekim drugim vidom vežbanja. Jeste da nam vreme ovih dana ne ide na ruku, ali verujem da ćemo, svako na svoj način, pronaći opciju da vežbanjem izgradimo nove ćelije koje će nam pomoći da se održimo na ovoj brzoj trci promena, i da naš mozak ipak ostane naš najjači „mišić“ u telu. 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Unsplash

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije