10.8 C
Belgrade
8.7 C
Zagreb
10.5 C
Sarajevo
17.10.2021.

Koliko ambiciozni treba da budemo?

IZDVAJAMO

 

Mnogi smatraju da je ambicija stvar uspeha i da je baš to taj faktor koji vas vodi do vrha, ali šta je to što odvaja ambiciozne od preambicioznih i nedovoljno ambicioznih ljudi?

Da bi se pronašla idealna sredina u našim urođenim željama za napredovanjem, potrebno je uložiti veliki napor i često nas upravo ta nemoć da se odupremo nagonu za tim nečim većim dovodi do nezdravog ambicioznog polja. Pa gde se nalazi onda granica te zdrave i poželjne ambicije?

 

 

Rob Carucci, saradnik i konsultant Forbsa, strukturirao je i napravio šemu za ambiciju, stavljajući je u tri dimenzije: učinak, rast i dostignuća. Da bi se postigao zdrav nivo između ove tri dimenzije, potrebno je da se one razvijaju podjednako isto, da se prirodna tenzija između njih prepozna blagovremeno, i da se mogući jaz između vlastitih želja i želja kompanije svede na minimum.

Da bi se razvila i održavala zdrava ambicija potrebno je da se balansira između ove tri dimenzije. U svakoj od dimenzija postoje pitanja na koja treba da se fokusiramo, i postoje rizici od premalog ili preteranog fokusa na njih.

 

 

Kada se radi o prvoj dimenziji-učinku i performansama kojima težite, treba da započnemo po Robu, sa razumevanjem sebe, ali ujedno i razumevanjem svog tima ili kolektiva u kom se nalazimo. U igri kod ambicije učinka nalaze se snaga vas i vašeg tima, ali ujedno i slabosti i postavljeni ciljevi obe strane. Kada je reč o drugoj dimenziji, ambiciji rasta, radi se o dostizanju novih nivoa tehničkog i ličnog ovladavanja. I tu je treća dimenzija, najkritičnija, ambicija postignuća-postizanje nagrada za sebe i za druge. Kada se radi o njoj, uglavnom se priča o plati, unapređenju, priznanju. Ovaj aspekt ambicije najčešće prelazi druge dve dimenzije, i kada ih pređe, i kada elementi abicije rasta, i učinka zaostanu, počinjemo da budemo podstaknuti pohlepom i samozadovoljstvom, što je upravo put do preambicioznosti.

 

 

Sa druge strane, ukoliko krenete da izbegavate iskušenja za postizanjem svojih želja, takođe se deklariše kao nezdrava situacija. Nema ništa loše da težimo dubljem značenju, i priznanjima, ali ne smemo postati nezasiti u tome, nezadovoljavajući svoje apetite.

Odgovor gde se nalazi zdrava granica leži u ravnoteži između učinka, rasta i postignuća. Fokusom na učinak dajemo podsticaj i motivaciju sebi da rastemo, istovremeno osiguravamo da se budemo odvučeni materijalnim zavođenjima.

 

 

Kada po svaku cenu krenemo da ostvarujemo svoje ciljeve, treba da postavimo sebi nekoliko pitanja. Pre svega kolika je nagrada naspram rizika? Koliki je oportunitetni trošak naše ambicije i šta smo mogli da uradimo sa vremenom i novcem da je nismo slušali? Koliko je jaka naša želja za postizanjem cilja? I ključno, etičko pitanje, koliko smo spremni da idemo daleko zarad naše ambicije, pa čak i kada je na štetu drugih?

Budi ambiciozan do granice razuma.

 

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Pinterest

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije