13.6 C
Belgrade
15.6 C
Zagreb
10.5 C
Sarajevo
27.10.2021.

Da li potrebne informacije tražite u glavi ili na internetu? Sve što treba da znate o opsadi „digitalne demencije”

IZDVAJAMO

Znate li da usled svakodnevnog korišćenja i preterane upotrebe tehnologije dovodimo sebe pred vrata digitalne demencije? Donekle vam je pojam demencije i bio blizak, međutim u sastavu tehnologije on poprima još jače svojstvo.

 

 

Digitalna demencija predstavlja postepeno iščezavanje kongnitivnih sposobnosti u koje spadaju sposobnosti pamćenja, učenja i razmišljanja. Ukratko rečeno, svih onih aspekata koji utiču na razvoj mozga, a do koje dolazi kada pojedinac provodi mnogo vremena pored svog pametnog uređaja, gde se u prekomeri aktivira zadnji deo mozga, dok prednji ostaje nedovoljno aktivan.

 

 

Kada prekomerno koristimo tehnologiju, kao pomoć za sve što nas zadesi u toku dana, postajemo zavisni od lakih rešenja, poput zapisivanja i memorisanja broja telefona, do notiranja važnih stvari koje treba da obavite, a o spisku za prodavnicu i da ne govorimo. Kada uz svaku tu priliku ili nepriliku, pa i onu najsitniju, koristimo ovakav vid tehnološkog pamćenja, dolazimo do toga da nam se vremenom putanje kratkotrajnog pamćenja brišu, postepeno iščezavaju, jer ih ne koristimo. I tako, dok punite memoriju telefona i računara, sa druge strane vi postepeno doprinosite pražnjenju jedinstvene memorije vašeg mozga, jer mu nimalo ne dopuštate da radi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Da demencija predstavlja samo još jedan od „začina” tehnološkog progresa, potvrdila je naša sve učestalija sklonost da informacije tražimo na internetu, pa čak i one najtrivijalnije. Dalje nas to vodi to toga da u sve većoj meri postajemo sprečeni da gradimo dugoročno upamćene sadržaje. Istraživanje koje je sprovedeno ne bi li se dokazao uticaj ovih teorema, pokazalo je da se čak trećina od ukupno 6 hiljada testiranih odraslih stanovnika iz osam različitih zemalja, izjasnilo da prvo potraži informaciju na internetu, pa tek onda pokuša da je se seti i izvuče je iz svoje glave.

 

 

Trenutak kada zamenjujemo sopstveno mišljenje tuđim, u ovom slučaju mišljenjem pametnih sprava, trenutak je kada sami sebe odvodimo na put svakodnevnih zaborava.

Morate priznati nimalo ne zvuči lepo kada vam neka tamo istarživanja kažu da možete dovesti sopstveni mozak do propadanja, zato mi je posebno bilo zanimljiva činjenica, da zaposleni iz multi digitalnih kompanija u Silikonskoj dolini, poput Google-a i Apple-a, svoju decu upisuju u škole koje ne poseduju nijedan pametni uređaj i u okviru čijih programa se insistira na ličnom i iskustvenom pristupu. Jako interesantan paradoks digitalnog signala koji nas upozorova da deca koja odrastaju na tehnologiji, u sve većem broju podležu smanjenju kongitivnih sposobnosti.

 

 

Tinejdžerska neusklađenost mozga na prednjem i zadnjem delu sve je učestalija, i najviše se ispoljava u trenucima igranja igrica, korišćenjem medija, i društvenih mreža. Sedeći i stimulišući sebe pametnim uređajima u vidu ovakvih aktivnosti, prednji deo mozga ostaje zapostavljen, a upravo je taj deo odgovoran kada je u pitanju široko razmišljanje, motivacija, čitanje, pisanje i socijalno ponašanje. Takođe, ovaj deo bitno utiče i na kretanje, pa na taj način tinejdžeri  dovode sebe do nekoordiniranih obrazaca kretanja usled nedostatka pokreta.

 

 

Kao što možete da zaključite, posledica će uvek biti, važno je da cena ovog zadovoljstva koje nam pruža tehnologija bude na kraju manja, i zamah ostane u balansu. Za početak, odložite svoje telefone posle ovog teksta, i prisetite se definicije sa početka!

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Pinterest

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije