29.5 C
Belgrade
29.4 C
Zagreb
21 C
Sarajevo
31.07.2021.

Zbog čega neobjašnjivo odlažemo obavljanje nekog posla?

IZDVAJAMO

 

Koliko ste puta zatekli sebe da odlažete stvari? Uvek je glavni atribut odlaganja bila lenjost. Međutim, to što našu prokrastinaciju, odnosno odlaganje za sutra hranimo nesvesnom podrškom, ne mora da znači da nas je nešto mrzelo i da smo imali nešto pametnije da odradimo. Naime, da li ste znali da je lenjost samo opis za obrazac ponašanja i da po sredi mogu biti mnogo dublji razlozi za prokrastinacijom? Hajde da vidimo koji.

 

 

Iskovana fraza zabušavanja u rokovima, nastala je od prefiksa „pro“ – što znači napred, i od latinske reči „crastinus“- što znači sutra. Zajedno, one daju jednu jedan interesantan opis guranja obaveza pod tepih, a to je odlaganje ili pomeranje svojih zadataka do daljeg. Bilo kako bilo, svako od nas je u jednom ili više trenutaka bio u procesu – „Ne mogu sada, posle ću“, međutim, problem se javlja onda kada zbog tih odlaganja ne možete više da kontrolišete svoju organizaciju, niti možete da budete dobar žongler svog vremena.

 

 

Opravdanje da ste u trenutku kada ste propuštali bitan rok samo bili lenji nije obrazloženje koje pije vodu. Naime, jedan od učestalijih razloga za prokrastinaciju jeste strah od neuspeha. Svakodnevni izazovi nas stavljaju u neizvesne situacije, gde ne možemo da predvidimo da li će se završiti sa win-win ishodom. Upravo ti mali neuspesi, sitna razočarenja, ili prepreke na koje nailazimo znaju da nas vode put besomučnog odlaganja.

 

 

Sumnje koje ponekad imamo u sebe, prodiru u naše glave poput malih crvenih signala, stavljajući nam barikade, i bukvalno govoreći navode nas da guramo svoje obaveze pod tepih na još neko vreme. Možda mi ovaj strah i ne bi doslovno bio najjasniji, da o njemu ne pričam naglas. Zamislite samo koliki strah od neuspeha nosite sa sobom kada idete na razgovore za posao, i koliko samo raste kada se približavate staklenoj zgradi u kojoj će se neki od njih obaviti. Odjednom, lift koji treba da vas popne gore, nikada brže nije stigao do prizemlja, i odjednom vi shvatate da imate fobiju od zatvorenih, malih prostora. I zamislite samo koliko njih nije ni došlo do tih zgrada, liftova, i stolica, vodeći se ovim strahom, i odlažući svoj put, birajući radije tapkanje u mestu.

 

 

Prokrastinacija na ovaj način deluje kao izbor. Čist izbor da se izbegne akcija i odabere neaktivni komfor, gde izbegavamo da se suočimo sa potencijalnim odbijanjem i neodobravanjem barem za još dan, mesec, godinu. I tako, dolazimo do toga da oni koji prokrastiniraju, dobiju ‘’nagradu ‘’koja u ovom slučaju znači oslobađanje od akutne anksioznosti.

 

 

Još jedno od opravdanja kojim se služe ljudi koji odlažu svoje obaveze, jeste to da im je loša organizacija. I sama sam bila jedna od tih – neorganizovanih. Tek posle nekog vremena sam uvidela da, u stvari, pojam loše organizacije uvodimo kao adut u rukavu, jer smo strahovali od konačnog ishoda ili još uvek strahujemo, pa nas oznaka neorganizovanih u vremenu pere od uračunatih rokova. Nije li pravi trenutak da se pregrupišete?

 

 

I treći, najzanimljiviji razlog odugovlačenja je taj da to češće rade – perfekcionisti. Nikada nisu zadovoljni obavljenim poslom, pa u tom „perfekcionizmu“ traže utočište odlaganja. Kako je perfekcionizam idealizovan i zamišljen cilj, a ne realna stavka na papiru, nije začuđujuće kako su se ova dva pojma našla u neraskidivoj vezi.

 

 

Postoji mnogo načina da prestanete da se krijete od obaveza koje vam idu u susret. Već sada uradite šta možete, iste sekunde ili u narednih pet sekundi. Prvih pet sekundi otpočinjanja je najbitnije, jer posle pet, mozak kreće u analizu i borbu „Stani, ipak nemoj!“. Uspostaviti rutinu-zvuči jednostavno, ali, verujte, nimalo nije. Čak i uzimanje meda ujutru pre kafe može biti pravilan iskorak u oformljavanju rutinskih operacija. Veće zadatke podelite na parčiće manjih. Šta god u toku dana postignete, i ma koliki uspeh bio, pa čak i šetnja od par zacrtanih kilometara, radi sticanja forme, može biti ključan poduhvat u borbi protiv odlaganja.

 

 

I najbitnije, ne postavljate sebi visoke ciljeve, perfektne i nerealne rokove. Prosto, imaginarna očekivanja odvlače nas na ponor slomljenih visokih standarda. A, iskreno, što biste bili tamo gde ste nametnuli nešto sebi? I još dramatičnije: zašto biste čekali priliku da se spusti do vas odlažući svoje planove?! Možda je pravi trenutak da se ipak zatrčimo ka njima!

 

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Pinterest

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije