0.4 C
Belgrade
-1.9 C
Zagreb
-4 C
Sarajevo
01.03.2021.

 Igra prestola u prijateljstvu – „Paradoks broja prijatelja!”

IZDVAJAMO

 

Najnovija dilema: da li je bolje imati više prijatelja ili je ipak bolji manji krug njih, opet je zakucala na vrata. Naime, poteglo se upravo ono retoričko pitanje „Kako mogu da budem dobar prijatelj desetini ljudi, a da me svi oni gledaju jednako kao ja njih?“. I tako, vodeći se logikom koja prednost daje kvalitetu u odnosu na kvantitet, sa godinama imamo sve veću tedenciju da se okrećemo manjim krugovima prijatelja umesto čuvanja i okupljanja velike armije.

 

 

Kako vi gledate na vaša prijateljstva? Da li mislite da ste društvu privlačniji ako imate više prijatelja ili se ipak vodite time da samo nekolicina njih može da nosi tu oznaku? I koga vi radije birate, onog sa više ili manje prijatelja?

U društvu često znamo da onima koji su okruženi sa mnogo ljudi oko sebe, koji su društveniji, i koji su skloniji socijalizaciji dodelimo epitet boljih prijatelja. I eto još jedne teme, sa utabanim predrasudama. Ne samo da sneg sa ovakvih zamisli dobrih odnosa treba da istopite što pre, već bi trebalo da gledate da nikada više ne zaveje vaše misli kada je u pitanju ovako fragilna stvar – prijateljstvo.

 

 

Ono što je posebno zanimljivo u novom istraživanju oko prijateljstva jeste upravo ta kontradiktornost između odgovora na ova pitanja. Mi kao društvo imamo tedenciju da naginjemo ka sklapanju velikog broja odnosa, pogotovo mi skloniji društvenim aktivnostima. Međutim, kada dođe do toga da iz te mase odaberemo onog sa kim možemo i na kafu, u šetnju gradom ili putovanje na drugi kraj sveta, tu ipak biramo jednog do dvoje, a onaj deo koji je posebno interesantan je da uglavnom ljudi ka kojima naginjemo i svrstavamo ih u pravi krug kakvom težimo, jesu upravo oni koji se drže po strani, daleko od velikog broja ljudi. Istraživanje koje je rađeno, donosi nam novi pojam na vrata prijateljstva, a to je „Paradoks broja prijatelja“.

 

 

Kontradiktornost koja se javlja u ovom paradoksu jasno pokazuje da ne možemo da zovemo sve poznanike, drugare, i prolaznike, oko sebe prijateljima, i da nam naš unutrašnji glas govori istu stvar, ali da naš poriv za umrežavanjem u društvu vodi ka drugačijem svetlu. Očigledno onom koje nas zaslepljuje.

Kada treba da izračunamo gde smo se tačno preračunali oko naših društvenih odnosa, dođemo do toga da smo očekivali i samo želeli da nam neko u istoj meri pruži poštovanje, lojalnost i brigu, i da između ne postoji znak veće ili manje, već samo jednako.

 

 

Intuitivno pokušavamo da biramo ljude sa manjim brojem prijatelja sve češće, jer smatramo da tako mogu pružiti više negovanju zajedničkog odnosa, i da je veća snaga onog prijateljstva koje se ne rasplinje na sto strana. Sa njima se osećamo prijatnije i računamo da će tako biti svaki put. Jednostavno, šablon je nezamenjiv jer je oformljen, nema tenzije, nema nelagodnosti i nema užurbanosti za prolaznošću i trkom ka sledećem susretu.

 

 

Ne smemo da zaboravimo ni činjenicu da i drugi ljudi gledaju isto na nas, i da i oni žele da uzvratite isti osećaj. Da znate ko je i ko će uvek biti pravi i prvi izbor, i obratno; da nema neprijatnosti i uvijanja jer svako nepoštovanje dva puta treba da se računa.

Pozivi na druženja treba da naprave poseban sistem za i protiv. Ne zato što treba da se okrenete manjem broju ljudi, već da bi energija koja vam je potrebna ispratila odabrani odnos, da bi kafa imala miris, alkohol veći procenat, račun manju vrednost, a prijateljstvo pravovaljanost.

 

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Stock

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije