0.4 C
Belgrade
-1.9 C
Zagreb
-4 C
Sarajevo
01.03.2021.

Hajde da pričamo o perfekcionizmu i njegovim prednostima i manama!

IZDVAJAMO

 

Šta je za vas perfekcionizam? Imate li u svom bliskom okruženju nekog perfekcionistu? I ono najzanimljivije, da li ste li vi možda jedan od njih?

Mnogi veruju da je perfekcionizam pozitivna osobina. Da je jedino ono što je savršeno dovoljno dobro, od urađenog posla i očišćene kuće do naučenog gradiva. Međutim, istraživanja ne bi bila istaživanja, kada ne bi težila da ospore pretpostavke i nametnuta uverenja.

 

 

Perfekcionizam je stanje i odlika ljudi koji smatraju da sve moraju da urade najbolje što mogu, a čak i kada to urade, oni nisu zadovoljni rezultatom, jer smatraju da sve to može još bolje. Da li ćete nam verovati da krajnji put samospoznaje ljude koji teže perfekcionizmu dovodi do – prisile? Da, upravo tako! Prisila u ovom slučaju, je upravo ta radnja koja vas posle završenog posla navodi da i dalje težite nečemu. Nečemu savršenom. Doktorka Brené Brown na jedan dopadljiv način u svojim knjigama opisuje destruktivnu boju perfekcionizama, navodeći da je on nedostižan cilj! Jedan zavisnički sistem sa kojim se treba boriti mišlju – „Pusti onoga za kog misliš da treba da budeš i prihvati ko si!”

 

Mnogi stručnjaci perfekcionizam klasifikuju kao poremećaj. Perfekcionisti izbegavaju greške po svaku cenu, i upravo to im na neki način otežava da funkcionišu i da ostvare svoje najveće ciljeve. Takođe,  postoji spisak kliničkih problema koji su povezani sa perfekcionističkim tedencijama, a samopovređivanje, anksioznost, depresija, opsesivno-komplusivni poremećaj, prejedanje, anoreksija, bulimija, sindrom hroničnog umora, nesanica, hronične glavobolje tek su neki od njih.

 

 

Što je neko veći perfekcionista, to će veće psihološke probleme imati. To nas dovodi to toga da je perfekcionizam stvar psihe, i da, ustvari, ljudi koji sebe deklarišu u društvu kao pripadnike ove grupe, smatraju to poželjnom i društveno prihvatljivom osobinom.

Iako ga mnogi nazivaju poremećajem, neki istraživači su došli do odluke da ipak postoji „zdrav“ perfekcionizam, koji se vodi visokim standardima, motivacijom i disciplinom. Hm, jesmo li onda svi pomalo perfekcionisti? Neki verovatno da, neki verovatno još uvek koračaju ka uspostavljanju discipline.

 

 

Glavna zabluda je u tome što ljudi koji teže perfekcionizmu ne prave razliku između sebe i rezultata koji su postigli svojim radom već se prosto identifikuju sa tim što su uradili. Ukoliko pogreše, smatraju da nisu dovoljno dobri, a ukoliko odrade kako treba, smatraju da i drugi to treba da uvide i da ih smatraju savršenim.

 

 

Da li je to samo poremećaj zasnovan na pogrešnim verovanjima? Da li taj vredan rad, motivacija, disciplina do krajnjih granica, nisu parole visokih vrednosti već nerealnih onih još dubljih očekivanja? Da li je to samo način na koji neko razmišlja o sebi, a ne, zapravo, model ponašanja? Da li ste primetili da su društvene mreže u poslednjih par godina znatno doprinele povećanju ovog fenomena kroz diktat savršeno filtriranih i upakovanih prikaza svakodnevice?

 

 

Kada podvučete crtu, dobro je i poželjno da težite da budete što bolji, da se borite za nešto veće, rešavajući svoje enigme i dostižući više stepenike, ali samo ako to ima veze sa onim ko ste juče bili, ne i sa onom osobom koju gledate trenutno u ogledalu. Jer ta osoba u odrazu je zapravo – savršena.

 

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Javier Martin

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije