8.1 C
Belgrade
10 C
Zagreb
8.9 C
Sarajevo
18.04.2021.

Koliko toga je u borbi za zdravije i zelenije okruženje zapravo – do nas?

IZDVAJAMO

 

U poslednje vreme, većina nas je zaražena kolektivnim sindromom razmene informacija. Mnoštvo poruka i reklama usmerava nas ka mestu gde više ne znate u šta da verujete i gde više ni ne pokušavate da verujete. Fokus nam se odvlači sa bitnih pitanja, a moć rasuđivanja zamagljuje, što čini da sve više zanemarujemo sve one sitne male pobede svakodnevice.

 

 

Hrabrost smo ispustili na stepenicama dok smo užurbanim korakom krenuli da spašavamo sebe. Dok neke prati i pokušava da sustigne, neki ubrzavaju korak kada im se približi, dodavajući tako vrednost sebičnosti.

Šume su nam postale poput igrališta na kojima redovno zaboravljamo da pokupimo svoje igračke kada završimo igru i kao da nas već kao male nisu naučili da se igračke posle igranja odlažu u kutiju i kao da se kontejneri, koje zateknete na izlazu iz zelenih područja nalaze tu tek tako.

 

 

Vazduh. Postao nam je težak, pročitali smo negde ili čuli na vestima o stepenu zagađenja, a onda smo krenuli da delimo uzbunjujuće pitanjeKo je kriv?“, očekujući da se krivac iz zadnje klupe javi i kaže „Ja sam!“. Kao da bi priznanje dalo ubrzanje, pa da se stvarno nešto i uradi za okolinu. Nadmećemo se da otkrijemo ko je odgovoran, zaboravljajući da je biti ekološki i društveno osvešćen mnogo važnija stvar, a iziskuje zaista mali napor.

Lament nad lošim stvarima oko nas uzima energiju koju možemo da upotrebimo na mnogo bolji način. Primera radi, projekat pod nazivom „Zeleni prsten” teži da postane ona sjajna sijalica na novogodišnjem #2021 drvetu dobrih promena u energetskom sektoru.

 

 

„Zeleni prsten” predstavljaće zeleno-ekološki pojas, a njegovo postavljanje planira se oko zagađenog područja, sa ciljem ublažavanja zagađenja i zaustavljanja daljeg širenja štetnih uticaja na životnu sredinu. Jedinstveni projekat prstena na našoj teritoriji zamišljen je oko termoelektrane Nikola Tesla, a činiće ga zelene površine od kojih su 10% travne površine livadskog tipa, 20% zasadi žbunja, 40% lišćarske vrste drveća i 30% četinarske vrste drveća.

Glavno pitanje je kakav će uticaj ovaj projekat imati na sredinu?

Svest se budi, a pozitivne posledice ovog projekta, ispoljiće se na mnogim poljima. Unaprediće se sredina, napraviće se zvučne i vizuelne barijere ka termoelektrani i kopu, i u celosti uticati na zdravlje i trenutni životni status. Biljke koje će biti deo armije za borbu protiv zagađenja i koje će činiti deo Zelenog prstena, jesu divlja ruža, vatreni trn, lovor višnja, japanska dunja, planinski bor, japanska dunja, bela vrba, mleč, crna topola, mukinja, srebnolisna lipa, lužnjak, Pančićeva omorika i mnoge druge. Ako se njihova moć još uvek dovodi u pitanje, dovoljno je znati da će one zadržavati većinu zagađujućih čestica i biti prva odbrana od buke.

 

 

Da li ste čuli za takozvani efekat umnožavanja? Naime, to je efekat koji nas malim, svakodnevnim promenama, tokom vremena dovodi do velikih „Nemojte da samo gledamo – hajde da vidimo!“ i „Nemojte da samo želimo – hajde da se pokrenemo!“

Nemojte da tražimo krivce kako mi, kao nemi svedoci, ne bismo to postali. Niko ne postavlja pitanje vrednuje li se naš glas kada je reč o zagađenju vazduha, kada se seče šuma za izgradnju novog tržnog centra i stambenog kompleksa. Vrednuje se. Ono za šta ti ustaneš danas, ostaje budućim generacijama sutra. A da nećeš biti jedini koji je ustao, dala mi je do znanja poruka u inboxu mejla jutros, sa naslovom „do mene je“. Ključ borbe je u izazovu, tom malom koraku koji treba da učinimo i pokrenemo promenu. Nije do jedne osobe, komunalaca, sveta, stranke i okruženja – do tebe je!

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Unsplash

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije