8.1 C
Belgrade
10 C
Zagreb
8.9 C
Sarajevo
18.04.2021.

Koliko su društveno-emocionalne veštine važne za opstanak u digitalnom vremenu?

IZDVAJAMO

 

Neosporivo je da se svet menja brzinom lansirane rakete. Takođe je neizostavno, da sve što naučimo u nekom prošlom periodu mora da se nadograđuje i konstantno prilagođava novonastalim promenama u industrijskoj revoluciji, inače možete biti lako etiketirani kao oni koji nisu fleksibilni da prate korak sa nadolazećom ekipom stručnjaka. Ekipom koja je žedna znanja i spremna da stane na crtu promenama, ali i da drugačije gleda na njih. Kakve će to posledice po nas imati roboti koji dolaze da zamene naše prisustvo? Ili možemo da postavimo lepše pitanje, a to je: u čemu ćemo to onda moći da dominiramo nad njima?

 

 

E, u tome je „kvaka“! Kvaka veštine kojom samo čovek može da manevriše i gde robot neće imati ni najmanji prodor. Radi se o emocionalnoj veštini. Pre nego što pređemo na nju, osvrnimo se na inteligenciju. Svako od nas ima različitu perspektivu. Za neke je to odraz nečije pameti, nečije umne obrazovanosti, prema teoretičarima potencijal, a jedna od zanimljivijih koja me je zagolicala, bila je da je inteligencija „sposobnost sistema da se prilagodi promenama u svetu tako što će uspešno rešavati netrivijalne probleme i što je ta sposobnost veća sistem je inteligentniji.” Ova definicija me je odvela u pravcu: Čija je onda memorija jača? Ljudska ili robotska? Obratite pažnju.

 

 

Verovali ili ne, naš mozak ima veliku prednost nad najmoćnijim poluprijateljem vremena: robotom računarom. Težak je oko 1.4-1.5 kilograma, i ima zapreminu od oko 1130 kubnih cm kod žena i 1260 kubnih cm kod muškaraca. No ipak, to nije njegova prednost u odnosu na robota, jer naučno je ustanovljeno da inteligencija zavisi isključivo od razvoja sinapsi mozga stvorenih tokom detinjstva i u toku odrastanja. Prednost je u tome što je trajanje pomenutog procesa kod računara i robota million puta kraće nego kod mozga, i što se signali ssa neurona na neuron prenose komplikovanom elektrohemijskom reakcijom. Još je stari Hipokrat uočio sledeće ”Ljudi bi trebalo da znaju da iz mozga dolazi radost, uživanje, smeh i pokret, ali i tuga, žalost, očaj i jadikovanje. Njime stičemo mudrost i znanje, možemo da vidimo i čujemo, znamo šta je nepošteno i šta je fer, šta je loše i šta dobro, šta je slatko, a šta neukusno … iz njega nadiru ljutnja i bes, strahovi i napadi panike… Čak i onda kada to nije zdravo, verujem da mozak ima najveću moć nad čovekom.” Upravo tu se krije ključ: u nama samima je oružje koje robota može da drži u vlasti, samo pod uslovom da na pravi način naučimo da rukujemo njime. Emocionalna inteligencija (EQ) balans je između mozga i srca, uči se, razvija i nije genetski determinisana te ju je moguće konstantno razvijati. Ima izuzetan potencijal da vam pomogne i da je sami naučite. Vreme je da probudite emocije i svedočite promeni koja dolazi.

 

 

Možete li da zamislite robota koji je spontan, na duhovit način priča sa vama i donosi vam kafu uz koju će se nova ideja roditi, dok budete neobavezno ćaskali? Ne, sigurno je da će vam doneti kafu, da će slušati po naređenju, ali nesigurno je da će se ideja roditi. Neće biti spontanosti, jer spontanost je usko povezana sa kreativnošću, i predstavlja osnovu svih ideja ikada rođenih. Koga god da sada odete da pitate kako je ideja o poslu, pesmi ili osnivanju  kompanije, nastala, reći će vam da se ne seća, ali da se je osećaj bio stanje nirvane, odsutnosti duha, i da je u procesu stvaranja svoje ideje primarno bio povezan sa svojim mislima. I tu je ona neosvojiva teorija. Mislena kreativnost i etika rađaće ideje u budućnosti koja nas čeka, ali dolazeći samo iz naših umova, ne iz elektro-mehaničke mašine, ulovljene naredbom, ne i srcem.

 

 

Društveno-emocionalna veština jedini je pravi put opstanka u savremenom svetu. Tu čovek nema zamenu, jer broj uvek možeš da digitalizuješ, ali emociji ne možeš da priđeš. Timski ćemo sarađivati. Robot na jednoj strani, mi na drugoj, jer neosporivo je, zavisimo i tek ćemo zavisiti jedni od drugih.

 

 

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Stock

 

 

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije