1.6 C
Belgrade
3.3 C
Zagreb
0 C
Sarajevo
17.04.2021.

Ne treba ti titula da bi jurio svoje snove! Zašto je važno da se na putu postignuća oslobodimo „faktora žrtve”?

IZDVAJAMO

 

Vrhunski sportista, majstorski menadžer, hirurg bez premca, podsticajni profesor, vodeći električar, sobarica ministarka pozitive… Svi oni zajedno, imali su samo dve zajedničke stvari. Prva je i najvažnija je da da su do velikog sebe došli preko puta od 10.000 časova. O, da! Deset hiljada časova brojka je koju su potvrdile studije da vodi do usavršavanja svojih sposobnosti.

Druga, ne i manje bitna stvar, bila je ta što su svi pomenuti ljudi čijih imena nema mnogo, usvojili i dokazali pomenutu činjenicu. Zašto? Zato što niko od njih nije pošao na taj put, verujući da mu treba titula da bi izgradio tog nekog – sebe.

 

 

Mnogi će odmahnuti glavom na ovo, ali mnogi su odmahnuli i na svoj uspeh. Koliko ste puta samo sreli ovu ili onu osobu, znali ste i vi i ona da može – AKO HOĆE, ali faktor žrtve uvek je bio jači. Nemerljiva činjenica da je faktor žrtve uvek bio razlog za povlačenje vrlo je poznata formula neuspeha, dok je ona manje poznata, a uspešna, ostvarenje ukorenjenih želja, bila raditi bez prečica i titula.

 

 

Titula se nekada dobijala teškim odlukama, strateškim potezima i verodostojnim zaslugama. Branila se mačevima, verom, čašću i odanošću. Neki su je se odricali, samo radi viteških poteza. Danas? Danas se za nju čeka u redu neke obrazovane institucije. Vi dobijate papir malo veće gramaže koji vam garantuje samo to da ste ubačeni u igru prestola. Da, i izdvaja vas od mase koja isti nije uspela da dobije. Tako da ista ta masa počinje da sputava sebe na mnogim poljima, sistem je uči da papir znači da si vredan obavljanja nekog posla, da si znanjem potkovaniji, sposobniji i da dobri rezultati neće izostati. Eto paradoksa među ljudima!

Ko vam je rekao da je neko izuzetniji od vas i da nemate šanse u ovom išaranom sistemu ako nemate titulu? Svet pun mediokrata vam je rekao, a vi ste tom svetu rekli da je u pravu. Odgovorno tvrdim, jer zamalo da mu odgovorim isto.

 

 

Da biste vodili i radili neki posao, uzimam u obzir bilo koji posao, i da biste bili vođa, nema nikakve veze sa tim šta vam nude i šta dobijate sa tim. Ne, nema! Ima jedino veze sa tim šta vas pokreće i na način na koji vi pokrećete okolinu.  I svako od nas to ima u sebi, bilo da poseduje taj papir ili ne.

More sponzorisanih kvazi-motivatora već dugo nam preko medija i društvenih mreža plasira priču da je profit jedini pokretač. Niko od njih zapravo ne govori o izazovu. Da je izazov jedini pokretač i da vođstvo ima veze samo sa čvrstinom u sebi.

 

 

Istorija je najveći dokaz toga. Dete jednog službenika na dvoru, po predanju bez kraljevskog porekla, bez titula, belog papira i novca svojih roditelja, okupio je feudalnim vrednostima, armiju ljudi oko sebe. Lazar Hrebeljanović, kasnije Knez Lazar Hrebeljanović, do titule dolazi etikom, ne prečicom, sa razlogom zadobijenim poverenjem Cara Dušana, a posle njegove smrti i početka raspada jednog carstva, uspeva da postane jedini vođa koji to sprečava, koji ujedinjuje narod, dobija potporu crkve i pravi savez moćnika. Jedan čovek, strateg, ekonomista bez diplome čije su se bitke vodile pod njegovim uslovima, čiji potezi, i ideologija, prave odličnu paralelu sa današnjim paradoksom dobijanja titula. Dok tražimo motivaciju, i tražimo spoljašnje pokretače, istorija nam pokazuje na mnogo načina da se oni, ustvari, nalaze isključivo u nama samima. Da je vreme mehaničkih mozgova više nego ikada zastupljeno, da se kreativnost (veština broj 2 na ICCO izveštaju za 2021-u) sahranjuje svakodnevno, poslovi se obavljaju da bi se obavili, a veš u mašini ostaje neopran, jer svi sanjaju nešto veliko, a niko ne pokušava da krene od malih stvari.

„I još nešto, daleko je bolje doživeti neuspeh u pokušaju da ostvariš svoje najviše ambicije nego da vreme traćiš na gledanje televizije.“ – R.Šarma

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Unsplash

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije