22.8 C
Belgrade
21.7 C
Zagreb
28.8 C
Sarajevo
02.08.2021.

Tehnologija – Golijat koji nam je oteo prisutnost

IZDVAJAMO

 

Pre nekoliko meseci, bez svojevoljnog pristanka, jedan na jedan, oči u oči, završila sam skoro pa uspešno kurs “Budi prisutna”. Zanimljivo je to što moj predavač nije bio svestan da je učitelj, a što učenik – ja, nije bio svestan svog prisustva, i što najvrednije, lekcije u životu jesu besplatne.

 

 

Da bi vam bilo jasnije kakvo je stanje mog delimično odvučenog prisustva bilo, opisaću vam situaciju iz koje sam izvukla lekcije. Verujem da će se mnogi od vas pronaći.

Naime, nalazim se u polupraznom kafiću sa osobom koja posle izvesnog vremena postaje ogledalo mog stanja. Skidam kaput, sedam preko puta nje i ostavljam svoju “crnu kutiju”- telefon na sto. Prilazi nam konobar, naručujemo piće i razgovor uzima svoj zamah. Dok bez tenzija polemišemo o bitnim stvarima, nebitne se osećaju zapostavljeno i počinju da poput deteta kome je uskraćena pažnja dozivaju moje ime. Na crnoj kutiji se smenjuju boje, i sada ova stvar preuzima moj fokus. Šta mislite koliko je svaka od tih boja na ekranu bila važna u tom trenutku, nasuprot signala koji sam slala osobi da je pored nje još nešto bitno ili možda čak i bitnije?

 

 

Ko je u ovoj priči David, a ko Golijat?

Lekcije su se nizale, a ja sam polako uočavala koja mi je stvarnost potrebnija i koliko zapravo odnosi virtuelna, a koliko prava, realna. Da, u redu je svi završavamo posao na telefonu, i da, u redu je da je nešto iskrslo, da je nešto hitnije i bitnije, ali da li je zaista baš tako?

Kopajući malo dublje za uzročno-posledičnom vezom datih signala sličnih odsustava, naišla sam na termin The ecstasy of the virtual world – Ekstaza virtuelnog sveta. Neverovatna je povezanost okoline različitih kulturnih i ekoloških uticaja na funkcije mozga. Društvene aplikacije produžavaju nam propust u svesti. Vreme koje provedemo u virtuelnom svetu potpomaže lučenju veće količine dopamina-hemikalija za prirodno zadovoljstvo mozga. Kako se hormoni  adrenalina povećavaju za uzbuđenjem, tako nam otežavaju normalno funkcionisanje mozga.

 

 

Gde se tačno javlja problem? Konstantnim oslobađanjem hemikalija na mestima receptora nervnih ćelija (tačke spajanja ćelija za hemijske informacije) dovode do toga da receptori manje reaguju, jer žele da ih stimulišete na višem nivou. Žele svega još! Manje reagovanje dovodi do toga da vam treba vise uzbuđenja, a više uzbuđenja vodi ka zavisnosti. To vam je situacija kao kad dete igra igricu. Kada se igrica završi, vi nećete biti toliko zanimljivi u poređenju sa onim što je do pre par trenutaka mališan doživljavao u virtuelnoj sobi. Jednostavne stvari više neće biti primamljive.

 

 

Da li vam je sada malo jasnije ko je David , a ko Golijat, gde ste vi, a gde tehnologija?

Zavisnost koju stvorite vremenom provedenim na društvenim mrežama i svet koji tamo izgradite, ne može da se podudara sa onim stvarnim, prizemnim. Više ni gledanje zalaska sunca ne posmatrate isto, i vi počinjete da verujete da vam je potrebna određena stvar kako biste promenili ono što osećate. Pri svakoj uznemiravajućoj emociji, vaš beg postaje neka društvena aplikacija, a raspon pažnje vam se smanjuje, telo vam se ne oseća živim.

 

 

Lekcije koje sam naučila:

Lekcija br. 1: Moramo biti svesni loših signala koje šaljemo u trenucima svoje nesvesnosti i neprisutnosti.

Lekcija br. 2: Skrati vreme na društvenim mrežama, nije samo droga zavisnost.

Lekcija br. 3: Ponekad da bismo se probudili i trgli, potreban nam je poziv za buđenje. Taj poziv često dolazi i primerom osoba do nas.

Lekcija br. 4: Mogu da znaju za tebe, ali ne moraju da znaju baš sve o tebi. Privatnost je možda potcenjena, ali vrednost izgubila nije.

Lekcija br. 5: Slike su uspomene, nemoj da se penješ na vrh da bi ih sačuvao samo u instagramskoj memoriji, popni se da bi ih sačuvao i u folderu sebe, i da bi ti video svet, a ne on tebe.

Lekcija br. 6: Zaključaj telefon, otključaj sebe!

 

 

Kako se odupreti nagonu ka upotrebi tehnologije i kako redukovati svoju prisutnost na društvenim mrežama? Jednostavno je. Ograniči se. Dodaj vrednost realnom životu, idi na doručak u prirodu, izvedi majku u šetnju, odvedi dečka na košarku.

Trik je u tome da, na sopstvenu inicijativu, propagiramo upotrebu tehnologije, ali sa naglaskom na razvijanje ličnih vrednosti i kreiranje okruženja vrednog učenja.

I zato, vratimo se nama samima i sa punom pažnjom učestvujmo u porodičnim i društvenim aktivnostima, radujmo se prirodi, polemišimo o životu i ličnom napretku, ljubomorno čuvajući svoj lični, opipljiv i savršeno jedinstven svet.

 

 

 

 

Piše: Marija Maksimović

Foto: Unsplash

- Reklama -
- Reklama -

Najnovije