62. Beogradski sajam knjiga: 12 novih naslova u kojima ćemo uživati ove zime!

od Imaginarijum 0

sajam-knjiga-naslovi-duh-i-telo-imaginarijum-lifestyle-magazin-srbija

Pod sloganom,“Ključ je u knjigama juče je svečano otvoren 62. Beogradski sajam knjiga, jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija regiona, na kojoj će do 29. oktobra, brojna čitalačka publika biti u prilici da, pored upoznavanja sa novim regionalnim i svetskim autorima i izdanjima, učestvuje u bogatom pratećem programu posvećenom promociji književnog stvaralaštva, kulturnoj razmeni i drugim pitanjima od velikog značaja za književnost, izdavaštvo i kulturu. Krstareći kroz okean novih izdanja, iz sajamske i izvansajamske ponude izdvojili smo naslove uz koje ćete zagarantovano uživati u predstojećoj sezoni uživanja u dobroj knjizi, a koje možete pronaći, kako na sajamskim štandovima, tako i na sajtovima i zvaničnim prodajnim mestima izdavača. Pogledajte naše predloge za uzbudljivu čitalačku zimu!

“Zanesenosti” , Havijer Marijas, Čarobna knjiga

Zanesenosti-660x936

U briljantnoj i čudesnoj prozi, ovaj roman havijera Marijasa nudi razmišljanje o stanju zaljubljenosti, koja se gotovo bez izuzetka smatra pozitivnom i ponekad iskupljujućom, u meri da se njome opravdava skoro sve: plemeniti i nesebični postupci, ali i najveće krajnosti i podlosti.”Zanesenosti” su i knjiga o tome kako zločini ostaju nekažnjeni i kako činjenice imaju snagu, kako bi bilo nezgodno kad bi se mrtvi vraćali, koliko god da ih oplakujemo, iako se naizgled ništa ne želi kao njihov povratak, o nemogućnosti da se istina ikada spozna u celosti, uključujući i istinu sopstvenih misli, koje su uvek u oscilacijama i promenama.

Svakog dana, pre posla, Marija Dols svraća u isti kafić. Tu svakog jutra sreće isti par. Posmatranje njihovog naizgled savršenog života pomaže joj da pobegne od beznačajnosti sopstvenog. Međutim, kad tog čoveka brutalno ubiju, a Marija pristupi udovici da joj izjavi saučešće, ono što je počelo kao posmatranje pretvara se u sve složeniju upletenost. Kad dođe u posetu udovici, Marija sreće čoveka koji baca uznemirujuću novu svetlost na zločin i zaljubljuje se u njega…

Korto Malteze u Sibiru, Hugo Prat, Dereta 

Korto-Malteze-u-Sibiru-69661

 
Odmah po okončanju Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije, Korta Maltezea angažuju „Crveni fenjeri” (tajno kinesko društvo sastavljeno isključivo od žena) da pronađe oklopni ruski voz natovaren zlatom, koji je pripadao poslednjem ruskom caru, Nikolaju Drugom. Ipak, oni nisu jedini koji traže izgubljeno blago. Korto započinje svoje putešestvije iz zabitih uličica Hong-konga i Šangaja, nastavlja preko Mandžurije, Mongolije, sve do ledenog Sibira, progonjen od strane raznih paravojnih i regularnih jedinica, revolucionara i kontra-revolucionara. Čitava lepeza istorijskih i izmišljenih likova upotpunjuje jednu od najuzbudljivijih Kortovih avantura: čuveni Raspućin, hladna i nadasve opasna vojvotkinja Marina Semjanova, misteriozna ratnica i špijunka Šangaj Lil, „ludi baron” Roman fon Ungern-Šternberg, ruski general koji sebe vidi kao savremenog Džingis Kana!
Korto Malteze je možda i najznačajniji strip-junak svih vremena, ali retko ko zna da je Hugo Prat napisao i roman po istoimenoj grafičkoj noveli, koji će kasnije poslužiti za ekranizaciju animiranog filma iz 2002. Ujedno, ovim izdanjem želelo se obeležiti i pola veka od kada se Korto Malteze prvi put pojavio u Pratovom stripu (Balada o slanom moru, 1967).
Čovek po imenu Uve, Fredrik Bakman, Laguna

COVEK-PO-IMENU-UVE-Fredrik-Bakman_slika_XL_66413091

Upoznajte Uvea. On je džangrizalo – jedan od onih koji upiru prstom u ljude koji mu se ne dopadaju kao da su provalnici zatečeni pod njegovim prozorom. Svakog jutra Uve ide u inspekciju po naselju u kom živi. Premešta bicikle i proverava da li je đubre pravilno razvrstano – iako je već nekoliko godina prošlo otkako je razrešen dužnosti predsednika kućnog saveta. Ili otkako je „izvršen prevrat“, kako Uve govori o tome. Ljudi ga zovu „ogorčenim komšijom iz pakla“, međutim, iza njegove mrzovolje i pedanterije skriva se jedna priča i mnogo tuge… I tako, kada komšije koje se useljavaju u susednu kuću jednog novembarskog dana slučajno unište Uveovo poštansko sanduče, iznenada počinje topla priča o odrpanim mačkama, neočekivanom prijateljstvu i drevnoj veštini vožnje auta sa prikolicom. Priča koja će suštinski promeniti jednog čoveka i jedno udruženje stanara.
Ova Bakmanova vedra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih. Da postoji nagrada za najšarmantniju knjigu godine, ovaj roman švedskog blogera koji se preko noći pretvorio u senzaciju dobio bi je bez ikakve sumnje.

Krv na snegu, Ju Nesbe, Laguna

krv_na_snegu-ju_nesbe_v

Norveški pisac i muzičar Ju Nesbe u ovoj priči poigrava se književnim žanrovima i konvencijama kojima poklonici kriminalističkog romana ne mogu da odole.
Ulav se bavi overavanjem i živi samotnjačkim životom.
Kada ti je posao da overavaš – ljude – nisi u prilici da se zbližiš s njima.
Sada je Ulav konačno upoznao ženu svog života.
Tu, međutim, postoje dva problema.
Ona je udata za njegovog gazdu.
A Ulav je upravo angažovan da je sredi.
Krv na snegu je Nesbeova petparačka priča, i to dvojako. Roman je pohvala jednostavnom, svedenom pripovedanju iz prošlosti, ali ujedno nudi i paralele sa Tarantinovim filmom. Nesbeovoj umešnosti pripovedanja ne može se naći mana.

Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda, Nenad Novak Stefanović, Laguna

vodic_kroz_ljubavnu_istoriju_beograda-nenad_novak_stefanovic_v

Prolazeći  kroz poznate beogradske kuće, Nenad Novak Stefanović svojim čitaocima donosi nesvakidašnju istoriju Beograda sagledanu kroz ključaonicu slavnih ljubavi. Ovaj roman je jedinstveni vodič kroz tajne veze nobelovca Ive Andrića, naučnika Milutina Milankovića, kraljevskih parova iz dinastija Obrenovića i Karađorđevića, o dvorskoj romansi Josipa Broza i o desetinama značajnih ličnosti opisanih u ambijentu palata i kuća sa utisnutim pečatom vremena. 
Sve adrese opisanih kuća i danas postoje, tako da je čitanje ove knjige istovremeno i poziv u šetnju kroz dva poslednja veka naše novije istorije, od kneza Miloša do današnjih dana, od Ite Rine do Jelene Dimitrijević, Branka Ćopića, Riste i Bete Vukanović, Vaska Pope… 
Čitanje ove knjige je ulazak u avanturu u kojoj pratimo kako grad raste sa svojim zdanjima i ljubavnim pričama.

Pas, Ivan Tokin, Areté

187447_unnamed_ff

Treća prozna knjiga Ivana Tokina, Pas, ekstrahovala je one najsnažnije teme kojima se autor bavi u svojoj prozi i poeziji i intenzivirala ih u liku Psa – glavnog, sporednog, sveprisutnog, skromnog i sveznajućeg pripovedača. U nizu gotovo dnevničkih zapisa Tokin se obraća komplikovanom unutarnjem čovekovom svetu suprotstavljajući mu iskreniju i jednostavniju pasju perspektivu lišenu svega onoga što sputava modernog čoveka u želji da se ostvari kao srećno i, pre svega, slobodno biće.
 
„Kad tako veliko srce plače to kao da nekako zgusne prostor, pa se teško krećeš, teško mrdaš telo, kao da sve oko tebe nije vazduh, nego njegove guste suze.”
 
Muški bukvar, Volt Vitman, Areté
 

056_400

Tek pronađeni spisi Volta Vitmana, sakupljeni u Muškom bukvaru, bave se muškom seksualnošću, muškim zdravljem, muškim duševnim stanjima kao i načinima na koje čitalac (naravno, muškarac) može dostići svoj maksimalni fizički i duhovni kapacitet i tako proživeti zdrav i dugačak život. Vitmanova knjiga predstavlja svojevrsni priručnik za muškarca iz bilo kog veka te se njegovi saveti, koliko god nekonvencionalni bili, mogu primeniti ili odbaciti na isti način na koji su bili prihvaćeni ili odbačeni i dva veka unazad. Vitmanov poetski stil krasi i Muški bukvar, iako se ovi spisi bave, ako je to pravedno reći, mnogo pragmatičnijim temama u odnosu na one koje autor istražuje u svom pesničkom radu. Taj stil preneo se i na priručnik te se tako susrećemo s katalogizacijama saveta, britkim jezikom i vitalističkim pristupom životu. Ako poznajemo njegovu poeziju, ne iznenađuje što je upravo Volt Vitman bio taj koji je odlučio da jednoj novoj naciji objasni kako je pravilno živeti ovaj život koji im je tako srećno podaren.

„Čovek koji se konstantno iznuruje među ženama, nije pogodan da bude, niti može biti, otac zdrave i muževne dece. Ona će biti kržljava i obolela – muka samima sebi koliko i onima kojima su pod nadzorom.”

Pohvala oportunizmu, Marek Toman, Clio

POHVALA-OPORTUNIZMU
 
Pisac i diplomata Marek Toman svakog dana odlazi na posao u velelepno barokno zdanje na praškom Loretanskom trgu. Černjinski dvorac je delo italijanskog arhitekte Frančeska Karatija, sedište Ministarstva spoljnih poslova i odgovarajuće raskošan pripovedač u Tomanovom romanu “Pohvala oportunizmu”.
 
Dvorac pamti sve. Sa pozicije nadmenog aristokrate koji prezire plebs i nemilosrdnog oportuniste kome je imponovalo kada je dospeo u čvrste nacističke ruke, Tomanov junak ironično, elegantno i duhovito beleži ključne događaje češke istorije od XVII do XX veka.
Oseća se kao Italijan koji se obreo u zemlji malog slovenskog naroda čiju narav nikako ne može da shvati i čiji jezik mu se ne dopada jer nema ni melodije ni stila. On je profesionalac osuđen da živi među ljudima koji ne shvataju da je maloj sili bolje pod okriljem velike. Centralna tema je misteriozna smrt Jana Masarika, „ministra tužnih očiju“, koji je skončao padom sa prozora Černjinskog dvorca u burnim danima nakon komunističkog prevrata 1948. godine.
Da i dvorci imaju osećanja, saznaćemo kroz naklonost glavnog junaka prema obližnjem zdanju pobožne, milosrdne i ljupke Lorete. Na njeno insistiranje, usredsrediće se na istragu o Masarikovoj smrti, dovesti je do samog kraja, koji će ostati otvoren, kao i pitanje zla u ovome svetu.
Svako poglavlje uvodi citat iz priručnika o mačevanju i neprestano se razvijaju paralele između visoko formalizovanih gestova mačevalačkog duela i umeća diplomatskih odnosa. Malo krvi se u istoriji mora proliti, kaže samouvereni narator, tek ona odlučuje pobednika.
Tarantula, Bob Dilan, Geopoetika 

knjiga-tarantula-bob-dilan-9788661452635-naslovna-strana-312699v

Umetnička misija Boba Dilana jeste „turneja bez kraja“, a njegovo delo, delo je u neprekidnom i neprolaznom nastajanju; po tome je, bez imalo nasilnog učitavanja, uporedivo s jednim od najneobičnijih i najsmelijih poduhvata u istoriji književnosti – s Fineganovim bdenjem Džejmsa Džojsa. Jer, ne samo da je Džojsov kriptični testament pisan pod radnim naslovom „delo u nastajanju“ već je, baš kao i Tarantula, pisan sa sasvim očitom namerom da se izdigne iznad svih rutinskih i konvencionalnih načina komunikacije autora sa čitaocem – i uz svesno preuzet rizik od gubitka svake komunikacije. I dok se Džojsovo delo ponajviše bavi tokom podsvesti protagonista, Dilanovo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje Tarantule. Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan. To je svet u kome čitalac i sam postaje lik iz Dilanove pesme, neko „ko zna da se nešto događa, ali ne zna šta je to“. I već nakon nekoliko stranica shvata da i ne mora da zna: ovo delo ne treba odgonetati, niti ga treba „razumeti“ u bilo kom uobičajenom smislu te reči. Treba ga čitati naglas, bez agresivnog učitavanja i štreberskog traženja smisla. Ono nešto neuhvatljivo što ostane posle takvog čitanja, to je muzika. A ona je, srećom, izvan i iznad svakog razuma.

Dnevnik Virdžinije Vulf, Ukronija 

36354676

“Ovakvi dnevnici mogu se pisati na više načina. Gubim poverenje u opisivanje, pa čak i u duhovite opaske koje pretvore jednodnevu pustolovinu u narativ; volela bih da pišem ne samo okom, već i umom; i da otkrivam istine ispod površine. U istoj ravni – i jeste da neću imati ni vremena ni istrajnosti za duga mudrovanja, ali ću probati da budem iskreni sluga prikupljajući onakve tvari kakve će kasnije biti od koristi nekoj veštijoj ruci – ili ću predlagati mom oku gotove slike. Zapravo, istina je da u ovim intimnim knjigama koristim neku vrstu skraćenica i pišem kratke ispovesti kao da želim da podmirim sopstveno oko kada kasnije budem čitala.” Virdžinija Vulf, 1908
 
Moj muž, Rumena Bužarovska, Booka
 
moj_muz_vv

Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.

Sve ovo je ispisano u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito. 

273785_lisica-korice--naslovnica_ff

Prva dama ex-Yu književnosti Dubravka Ugrešić vraća se na scenu najličnijom i najosobenijom knjigom do sada. Lisica je i roman, i autobiografija i putopis i mnogo više od toga.

Autorka se na duhovit način obračunava sa savremenom književnom scenom i globalnim trendovima, ne bez ironije na svoj i na račun svih onih koji pokušavaju živeti od kreativnog stvaralaštva u svetu koji priznaje samo uspeh i novac.

Lisica zna mnoge stvari, a jež samo jednu. Taj grčki aforizam poslužio je Ajzaji Berlinu da podeli pisce u dve grupe: one koji pišu i deluju koristeći se jednom idejom – ježeve, i one raznovrsne, višestruke – lisice. Poigravajući se mnogostrukostima, pokazujući veličanstven rep i menjajući maske, putujući literarno i stvarno od Japana preko mnogih ruskih klasika do Nabokovljevih američkih avantura, ili pak besmislenih predstavljanja knjiga u današnjem svetu, Dubravka Ugrešić piše roman o pripovedanju.
Šta je književnost danas, koja je njena uloga i, još važnije, koja je uloga pisca, da li je on(a) samo klovn koji putuje svetom, mogu li se uopšte još pričati priče, da li je moguće samo tako stvoriti roman i ispripovedati priču, te ko ima kontrolu nad tekstom, autor ili priča sama ‒ sve su to pitanja koja pokreću Lisicu. Poigravajući se Ich-formom, bez imalo patetike, prepuna finog humora, suptilne ironije, književnih i teorijskih referenci, Lisica je veličanstvena posveta pisanju i piscima, onim važnim, nezaobilaznim, onim čije priče menjaju čitatelja. Takve priče stvaraju samo briljantni pripovedači, a Dubravka Ugrešić je bez sumnje među njima. 
 
 
 
 
 
 

 

 

Share This: